Šta je anksioznost?
Svako ponekad ima osećaj nemira, strepnje, brige, straha i ovo je normalna, svakodnevna emocija. Možete se osećati ovako kada se suočite sa problemima na poslu, pre polaganja ispita, prilikom donošenja važnih odluka...
Anksiozni poremećaji su drugačiji od normalne zabrinutosti. Oni su grupa smetnji koje vas onemogućavaju da se borite sa životnim, svakodnevnim teškoćama i problemima.
Za ljude koji pate od anskioznosti strah i briga su konstantni, neprekidni, preplavljujući. Anksioznost ih parališe i dovodi u situaciju bespomoćnosti. Usled anksioznosti opadaju produktivnost i kreativnost, niži je nivo energije, kao i kvalitet života. Karakteristični simptomi su konstantan nerealan strah, nesanica (plitak, kratak san), napetost (nemogućnost opuštanja), hladni, vlažni, utrnuli dlanovi i stopala, kratak dah (plitko disanje), preskakanje srca (palpitacije), suva usta, mučnina, napeti mišići vrata, ramena i leđa, vrtoglavica.
Uz terapiju mnogi se vraćaju normalnom životnom ritmu, a životne izazove i probleme više ne doživljavaju kao nepremostivu prepreku.
Anksiozni poremećaji ispoljavaju se na nekoliko načina. To mogu biti:
- Panični napadi: Panični napadi nastupaju iznenada. Praćeni su znojenjem, bolom u grudima, preskakanjem srca (palpitacije), gušenjem...
- Socijane fobije: Socijane fobije karakterišu obuzetost brigom, nedostatk samopouzdanja, osećaj krivice, prisilne misli kako vas drugi osuđuju i žele da vas osramote i ismeju jer niste dovoljno dobri.
- Posebne fobije: Za posebne fobije karakterističan je veoma intenzivan strah u toku određenih događaja. Ova vrsta straha je toliko preterana da osobe koje ga osećaju izbegavaju inače uobičajene situacije i aktivnosti poput odlazaka na skupove i mesta gde ima više ljudi, vožnju gradskim prevozom, letenje avionom itd.
- Generalizovani anksiozni poremećaj: Za generalizovani anksiozni poremećaj tipična je izražena brižnost i napetost koja nema utemeljenja u realnosti.
SIMPTOMI
Svi anskiozni poremećaji imaju zejedničke simptome:
- Strah
- Osećaj krivice
- Osećaj neadekvatnosti
- Nesanica (plitak, kratak san)
- Napetost (nemogućnost opuštanja)
- Hladni, mokri, utrnuli dlanovi i stopala
- Kratak dah (plitko disanje)
- Preskakanje srca (palpitacije)
- Suva usta
- Mučnina
- Napeti mišići vrata, ramena i leđa
- Vrtoglavica
UZROCI
Još uvek nije jasno šta izaziva anksiozne poremećaje. Kao i druge vrste mentalnih bolesti, smatra se da je uzrok kompleksan i predstavlja kombinaciju promena u mozgu (posebno u regijama koje kontrolišu strah i druge emocije), situacija iz okruženja koje mogu da provociraju anksioznst i genetskog faktora.
DIJAGNOSTIKA
- pregled psihijatra, psihologa ili psihoterapeuta
- psihoterapija
LEČENJE
- Antidepresivi, antipsihotoci, anksiolitici
- Psihoterapija
- Kognitivno bihevioralna terapija
Saveti za samopomoć
- Smanjite unos kofeina, kog najviše ima u kafi, čaju, energetskim napicima, čokoladi...
- Pravilno se hranite
- Obezbedite sebi uredan san
- Rekreirajte se: krenite na aerobne vežbe, trčite, vozite bicikl... Fizička aktivnost podstiče sintezu neurotransmitera koji popravljaju raspoloženje i smanjuju stres
